„….Godine 1863. veliki romanopisac Žil Vern latio se svog možda najambicioznijeg projekta. Napisao je proročki roman s naslovom Pariz u dvadesetom veku, u kom je primenio svu silu svojih ogromnih talenata kako bi predskazao nastupajući vek. Nažalost, taj rukopis je ostao zagubljen u maglama vremena, sve dok njegov praunuk slučajno nije natrapao na njega u sefu gde je ovaj bio brižljivo zaključan bezmalo 130 godina. Shvativši na kakvo je blago naišao, on je uredio da se roman objavi 1994., i ta knjiga je postala bestseler.
Onomad, 1863. godine, kraljevi i carevi su još vladali starim carstvima, dok su osiromašeni zemljoradnici obavlja li težak fizički posao na njivama. Sjedinjene države su bile obuzete razornim gradjanskim ratom koji umalo tu zemlju nije rascepio na dvoje, a snaga vodene pare tek je počela sa svojom revolucijom svetu. Ali Vern je prevideo da će u Parizu 1960. postojati stakleni neboderi, klima-uredjaji, TV, liftovi, brzi vozovi, automobili na benzin, faks-aparati, pa čak i nešto nalik na internet.Vern je neverovatno precizno opisao život u modernom Parizu.
To nije bio rezultat puke sreće, pošto je samo nekoliko godina kasnije on izneo još jedno spektakularno predvidjanje. Godine 1865. Napisao je knjigu Od Zemlje do Meseca, u kojoj je predskazao pojedinosti misije koja će astronaute poslati na Mesec više od sto godina posle toga, 1969. Tačno je predvideo veličinu svemirske kapsule s greškom od nekoliko odsto, mesto lansiranja na Floridi, nedaleko od Kejp Kanaverala, broj astronauta koji će učestvovati u misiji, trajanje putovanja, bestežinsko stanje koje će astronauti iskusiti i konačno, spuštanje u okean. (Jedina velika greška bila je u tome što je on koristio barut umesto raketnog goriva kako bi svoje astronaute odveo do Meseca. Ali rakete na tečno gorivo biće izmišljene tek sedamdeset godina kasnije.)
Kako je Žil Vern bio u stanju da predvidi budućnost za sto godinani pritom bude tako zaprepašćujuće precizan? Njegovi biografi su zabeležili da je , premda sam nije bio naučnik, neprestano posećivao naučnike i zasipao ih pitanjima o tome kako oni vide budućnost. Sakupio je ogromnu arhivu kojoj se nalazio sažetak velikih naučnih otkrića njegovog doba. Vern je više od drugih, shvatao da je nauka motor koji trese temelje civilizacije i nosi je u novi vek pomoću neočekivanih čuda i divota. Ključ Vernove vizije i duboke pronicljivosti krio se u njegovoj spoznaji snage nauke da unese revoluciju u društvo….“
iz Fizike budućnosti, Mičio Kakua
